Srp­ski Ver­saj u pro­te­kla tri da­na svet­ko­va­nja 70 ro­đenda­na pre­sto­lo­na­sled­ni­ka Alek­san­dra II Ka­ra­đor­đe­vi­ća  u pu­nom sja­ju je uči­nio da Be­o­grad na krat­ko po­sta­ne svjet­sko ste­ci­šte kru­ni­sa­nih gla­va i pri­pad­ni­ka pla­ve kr­vi. Pro­sla­va  je odr­ža­na u pe­tak, 17. ju­la, da­na ka­da je 1945. go­di­ne u ču­ve­noj so­bi 212 elit­nog lon­don­skog ho­te­la „Cla­rid­ge’s” ro­đen sin kra­lja Pe­tra II i kra­lji­ce Alek­san­dre. Sla­vlje je ot­po­če­lo ve­če­rom i pri­je­mom za vi­so­ke zva­ni­ce iz ino­stran­stva. Sve­ča­no­sti su pri­su­stvo­va­li kralj Gu­stav XVI i kra­lji­ca Sil­vi­ja od Šved­ske, ujak jor­dan­skog su­ve­re­na  princ Rad Bin Za­jed s prin­ce­zom Maj­dom, prin­čev­ski par Lu­dvig i  Ma­ri­ja­na od Ba­de­na, princ Aga Kan Amin, prin­ce­za Ira od Fur­sten­ber­ga, lord i lej­di Gol­dsmit... I po­red broj­nih kru­ni­sa­nih gla­va, naj­ve­će iz­ne­na­đe­nje ve­če­ri bio je do­la­zak cr­no­gor­skog prin­ca Ni­ko­le Pe­tro­vi­ća Nje­go­ša, ko­ji ni­ka­da ra­ni­je ni­je bio u Sr­bi­ji, a sva­ka­ko i do­la­zak na­sled­ni­ka bo­ga­tog Aga Ka­na IV, prin­ca Ami­na. Zva­ni­ce su u Be­lom dvo­ru do­če­ka­li princ Alek­san­dar II i prin­ce­za Ka­ta­ri­na, uz mu­zič­ku prat­nju „Kra­ljev­skih gu­da­ča sve­tog Đor­đa”, or­ke­stra ko­ji ra­di pod po­kro­vi­telj­stvom prin­ca Fi­li­pa, sred­njeg pre­sto­lo­na­sled­ni­ko­vog si­na. U umjet­nič­kom pro­gra­mu su na­stu­pi­li dje­či­ji hor „Ča­ro­li­ja” i Aka­dem­sko kul­tur­no umjet­nič­ko dru­štvo „Lo­la”, ko­je je pred­sta­vi­lo splet srp­skih tra­di­ci­o­nal­nih na­rod­nih iga­ra, a či­tav spek­takl sa šar­mom ari­sto­kra­ti­je pra­ti­lo je dva­de­se­tak me­dij­skih ku­ća. Srp­ski kra­ljev­ski par je to­li­ko že­lio pred vi­đe­nim go­sti­ma iz ino­stran­stva, evrop­skim ari­sto­kra­ta­ma, či­je su ze­mlje uti­caj­ne u Evrop­skoj uni­ji, da is­tak­ne srp­sku tra­di­ci­ju pa su i u bo­gat me­ni za ve­če­ru uba­ci­li do­ma­će spe­ci­ja­li­te­te – aj­var, pu­nje­nu pa­pri­ku i kaj­mak. Su­de­ći po to­me ko­li­ko su se iz­dan­ci sta­rih ili mla­đih aro­sto­krat­skih lo­za za­dr­ža­li u pro­sto­ri­ji sa po­slu­že­njem, re­klo bi se da su im se srp­ski sep­ci­ja­li­te­ti i te ka­ko do­pa­li. Igra­la su se tra­di­ci­o­nal­na srp­ska ko­la, a hor je na­stup po­čeo pje­smom „Ovo je Sr­bi­ja”. Na­stu­pi u tra­di­ci­o­nal­nim srp­skim no­šnja­ma su oči­to ima­li ve­li­ki do­jam na plem­stvo ko­je je ovje­ko­ve­či­lo ovaj dio svet­ko­vi­ne Alek­san­dra II i ka­me­ra­ma mo­bil­nih te­le­fo­na.  Pro­sla­va ju­bi­lar­nog 70. ro­đen­da­na na­sta­vlje­na je kr­sta­re­njem be­o­grad­skim ri­je­ka­ma na ko­je je prin­čev­ski srp­ski par po­veo i prin­ca Al­ber­ta od Mo­na­ka. Ga­la ve­če­ra obi­lje­ži­la je su­bot­nje ve­če u dvor­skom kom­plek­su na De­di­nju, ka­ko je sa­op­šte­no iz ka­bi­ne­ta pre­sto­lo­na­sled­ni­ka, uz pri­su­stvo­vo i ca­ra Si­me­o­na II i ca­ri­ce Mar­ga­ri­te od Bu­ga­r­ske, kra­lji­ce maj­ke So­fi­je od Špa­ni­je, prin­ce­ze Ire­ne od Grč­ke i prin­ca Pje­ra i prin­ce­ze Sil­vi­ja d’Aren­berg, čla­no­va Vla­de Sr­bi­je, cr­kve­nih ve­li­ko­do­stoj­ni­ka i is­tak­nu­tih pred­stav­ni­ka jav­nog i kul­tur­nog ži­vo­ta Sr­bi­je. Ne­djelj­ni branč za kra­ljev­ske go­ste i na­kon to­ga po­zdra­vi do sle­de­ćeg ju­bi­le­ja, a ne­za­bo­ra­van pri­je to­ga je bio onaj pri­je de­ce­ni­ju ka­da je pr­vi put Alek­san­dar II oku­pio sam ari­sto­krat­ski krem Evro­pe i svi­je­ta.
Ku­ri­o­zi­tet ovo­go­di­šnje svet­ko­vi­ne unu­ka kra­lja Alek­san­dra I i kra­lji­ce Ma­ri­je je od­la­zak pre­sto­lo­na­sled­ni­ka na do­ga­đaj ko­jim je kod nas obi­lje­že­no če­ti­ri vi­je­ka od do­la­ska Ro­ma­no­va na car­ski ru­ski pre­sto. Alek­san­dar II je u ne­ras­ki­di­vim krv­nim ve­za­ma sa Ro­ma­no­vi­ma, a da ta krv po­te­če ve­na­ma Ka­ra­đor­đe­vi­ća za­slu­žna je upra­vo ru­mun­ska prin­ce­za, kra­lji­ca Ma­ri­ja od Ju­go­sla­vi­je ko­ja uda­jom po­ve­za­la srp­ski sa bri­tan­skim i ru­skim tro­nom. Ku­ri­o­zi­tet je da su za 17. ju­li, dan ka­da je ro­đen sin po­sled­njeg srp­skog i ju­go­slo­ven­skog kra­lja, ve­za­na dva va­žna isto­rij­ska do­ga­đa­ja: stra­da­nje ru­ske car­ske di­na­sti­je Ro­ma­no­vih, li­kvi­da­ci­ja vo­đe čet­nič­kog ot­po­ra Dra­go­lju­ba Dra­že Mi­ha­i­lo­vi­ća.
Pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar II je ta­ko svet­ko­vi­nu svog ju­bi­le­ja ot­po­čeo sje­ća­njem na ne­sta­nak ro­đa­ka, moć­ne car­ske ru­ske di­na­sti­je. U hra­mu Sve­tog Sa­ve obi­lje­ža­va­nju „Če­ti­ri vi­je­ka do­ma Ro­ma­no­vih – bu­đe­nje sje­ća­nja” na dan mu­če­ni­štva i pro­sla­vlje­nja sve­tog ca­ra Ni­ko­la­ja Dru­gog Ro­ma­no­va i nje­go­ve po­ro­di­ce i sa­pat­ni­ka u stra­dal­ni­štvu li­tur­gi­ju je slu­žio pa­tri­jarh Iri­nej, a iz­lo­žbu je otvo­rio pred­sjed­nik To­mi­slav Ni­ko­lić. Srp­ski na­rod sa Ru­si­jom po­ve­zu­ju broj­ne ni­ti to­kom vla­da­vi­ne Ro­ma­no­vih, po­seb­no za vri­je­me ra­to­va za oslo­bo­đe­nje i ne­za­vi­snost, od­no­sno Ve­li­kog ra­ta, ka­da je Ni­ko­laj Dru­gi stao u za­šti­tu Sr­bi­je u vri­je­me ka­da joj je pri­je­ti­lo uni­šte­nje. – Ovaj dan i ova iz­lo­žba po­sve­će­ni su sje­ća­nju na di­na­sti­ju Ro­ma­nov, po­seb­no na ca­ra Ni­ko­la­ja ko­me du­gu­je­mo vječ­nu za­hval­nost što je Sr­bi­ju za­du­žio ne­mjer­lji­vom po­mo­ći u Pr­vom svjet­skom ra­tu. Sr­bi­ja ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti nje­go­vu ple­me­ni­tost, kao ni tra­gič­nu sud­bi­nu nje­ga i nje­go­ve po­ro­di­ce – re­kao je pre­sto­lo­na­sled­nik Alek­san­dar II u da­nu ka­da je sa kru­ni­sa­nim gla­va­ma Evro­pe i svi­je­ta ot­po­čeo svoj tro­dnev­ni ro­đen­dan­ski bal. M.Nj.